Историјат

Овај простор дао је велики број тренера. Спортско-фудбалске учитеље који су наизглед слабе екипе доводили до успеха, који су своје богато искуство преносили на играче и од многих стварали фудбалере који су и до репрезентативних дресова стизали.

Абдулах Гегић, тренер који је одвео београдски Партизан у финале Купа Европских шампиона 1966. године.

Суочавајући се често пута са неразумевањем локалне средине успевали су да надахну играче, да извуку максимим из њих. Често су, као по неком правилу, најмање цењени тамо где су поникли, па су пуну афирмацију стицали на страни. Тренирајући прволигаше, стране клубове и репрезентативне селекције.

Увек цењени и уважавани, за памћење нека остану имена: Абдулаха Гегића из Новог Пазара, Александра Петаковића, Бориса Буњака, Милоње Каличанина, Ђорђа Коковића из Краљева; Небојше Карамарковића и Владислава Ђукића из Врњачке Бање, Миодрага Мартаћа из Рашке, Бобана Сташевића из Тутина, Драган- Гаца Јовановића из Краљева.

А свој печат у стварању играча оставили су и Фикрет Грбовић, Александар Трифуновић, Кенан Колашинац, Исмет Љајић, Љутво Богућанин и многи други.

А они који ће тек дотићи фудбалске висине, они који су сутрашњица фудбала на овим просторима, стварају се у школама фудбала: „БУБАМАРА“, „БАМБИ“, „ЈУНИОР“, „АС“, „КВЕЛЕ“, „ОЛИМПИК“ из Новог Пазара, „ВОЛЕЈ“ из Врњачке Бање, „ВЛАДА ДИМИТРИЈЕВИЋ“ из Рашке.

Творац прве школе фудбала у Србији, касније успешан тренер у далекој Кини, млада репрезентације Југославије био је Ђорђе Коковић из Краљева.